Topola

61

задатој речи, веР чим Радослав склони очи, заузме оне делове својих стричевиРа (Радосављевих синова) воје су они имали у Зетп. Тим својпм поступком Бодин пзазове раздор и унутрашњн рат. Архијепнскод барски Петар, свештенство и народ, устану противу те распре. Бодни мораде попустити, те се излшри с бра Ром и углаве мир : да Радослављеи синови владају својим жупанијама у Зети као својом очевином и дедовином. Али по што су РадослављевиРп, сем тог задружног имања, имали и оделпту очеву шювину: Травунију и Хум, то они пристану да помогну Бодину да он освојп Рашку и Босну и да то опет буде његова оделита лична имовина, а Зета, дакле, заједничка. Закљ учивши овакав погодан мир, Бодин с бра Ром упадне у Рашку и освоји је ; аза тим заузме и Босну. Тако је сада и Бодин имао две области које су била засебна, лична имовина љегова и његових синова. Жупанн, које је иоставио у Рашкој и Босни заклели су се да Ре бита искључно људи краља Бодина и његових наследника (1083 —1084. године). На овај начин Бодин је био непријатељ Византије, јер јој је отргао две области; а, међу тим, и Ыормани су отимали византијске градове и пределе. У сред овог норманског нанредовања (1085. г,) умре нормансви вођа (Гвискар) а норманска војска мораде се новуРи у Италију ; а Бодин, као савезник нормански, задобије град Драч са целом драчком облашРу, и све оне земље које су Норманн били заузели од Византйнаца. По што су Нормани отишли византијски император (Алексије) ступи у нреговоре са Бодином, и Бодин му уступи град Драч, али остале нокрајине које је заузео задржи у својој власти. Но тај мир не оста за дуго , јер Бодин, и ра.шки жупан Вукан, по нова нападаху на византијску империју. Император византијски (Алексије) сам собом дође да разгледа границу и са војском заузме теснаце између Далмације и царевине. Но како је „пут био испресецан многим стенама, на многим местима исировалшван, а негде обрастао џбуњем и дрвљем, те за то није био згодан за путовање ни на колима ни на коњу, то је цар