Topola

62

пешке сву границ}'- обишао п тачно све пре где дао с во] и и очшга, па спуд, где је пролаз непријатељу отворен био, дао је подићи зграде и опкопе. Негде је нодигао дрвене куле, а негде, где је згодно место било, и села основао и куће саградио, а прп том је сам означио, где he се шта градити. Негде je онет заповедно, да се висока дрва оборе п метну на пролазе те да српска војска не бн могла прећи. По што је тако закрчио п узаптио стазе и богязе, цар се врати у Царнград* (1091. год.). (Ана). После рата са Византнјом Бодин отпочне рат са својом браћом и снновцима. Бодин п вегова жена Јаквннта тежилп су, да пресго наследи син впхов, а не Бранислав син Радослављев, који је био најстарији члан задруге. Бранислав, вегов брат, и вегов син, кад су, једном приликом, дошли у гости ка Бодину, буду ухваћени и затворена. Еад су за ово дочули: синови Бранисављеви, унуци и браБа, дигну се са својим приврженицпма (апх 400), и оду у Дубровник да тамо потраже склоништа и сигурностн за свој живот до послетка. Бодин, дознавши за то, поручи Дубровчанпма да пздаду бегунце ; но кад они то не хтеше учиннти, онда Бодин, но наговору женину, објави рат Дубровчанпма. Тако се отвори борба измену Дубровчана и Бодина, који у неколико битака одржп победу, па, на послетку, онколи и сам Дубровник. Па не само то, него, кад погибе један војсковођа Бодпнов, Јаквинта наговори Бодина, те он нареди да се Браниславу, веговом сину и брату, одсече глава. Дубровчани, видећп се у опасности, понуде мир; а браћа, синови и унуци Бран псављеви, који беху у граду, бојећи се да не падну у руке Бодину, седну на лађу и отплове у Цариград ка императору. За тим Бодин заузме Дубровник, а после тога врати се у своју престоницу Скадар (1097.). Ето, тако је ироливеном крвльу братском повраћен мир у држави Бодиновој ; тако је Бодин раширио своју државу н ујединио : Башку, Зету, Травунију, Босну и Хум; таким начином држао је Бодин да је уништио старо уобпчајено право наслеђа на најстаријега брата, а, по угледу