Topola

67

сталну сриску државу, и да ред паслена буде са оца на сипа; а противницы мегови, РадославлевиЯи, радилгь су на томе: да се одрою и жуианијски ред, да иоједине српске државице буду независне једна од друге, а Макар и зависне од Византще или Маџарске или друге које туђинске државе, и да престо наслеђује најстарији У роду. По првом начину поједине српске државиде изгубиле бп своју засебну самосталност, и спојиле би се у једну велику државу, алп која би била самостална и моЯна. По другом начину, поједине државиде биле би независне једна од друге, у толико би биле самосталне, и не би се претопиле у једну велику целину; али би, свака за се, биле слабе, морале би признавати врховну власт ко г тувинца, морале би се повијати како који ветар дува, Мпсао уједињења свију срнских државида у једпу велику српску државу одржала је превагу; жупанијско уређење је пропало. Од Немаље настаје ново доба, нов правад у развитку српске државе.

Живот, вера; обичаји и образованост Срба у новој отаџбини

Живот Срба у новој отадбини, на Балканском Полуострву, био је, у овом жупанијском добу, у неколико, друкчији од живота у прадомовини. Али и овде је задруга била основ оиштинскому и државпому животу, а она се састајала из више иородица које имају једног прародители, по ком се презивају. У породиди управља отац, v у задрузи најстарЏји члан задруге. Више задруга сачињавале су илеме ; а старешина племенски био је најстаpujtt старешина задругарски, и звао се родоначелник , или нлемено-начелник, о/суиан или старац. И но родоначелнику, од ког je племе произишло, долазило je презиме томе племену. Питаво земљигате, на ком живи једно племе, звало се „племенгитина“ или оюупа. То је била имовина