Topola

68

свпју чланова племена п сваки је члан имао једнак део; али нпко нпје могао свој део иродати или коме иоклонити; но задругар ндје могао имати и ван задруге своју личну имовину. Кад је било да се о чему важном договарају, онда су сви жупани шпли на збор, eefie, п ако је био рат бирали себп вођу над свима нлеменима, која участвују у борби. Тај вођа, у почетку, биран је док траје рат, а после на цео живот; а, на послетку, изборни вођа но:тао је наследии , те је власт његова, после његове смртп, прелазила на најстаријега члана задруге, али су и остали чланови имали удела у власти. Тај вођа, коме су се жупани потчивьавали, звао се велишь жуиан, кнез, а доцније крал.. Тако су Властимира наследила три његова спна : Мутимир, Стројимир п Гојник ; Мутимпр је сматран као најстарији, т. ј. ирви међу њима, али су сва тројпда владалп. Тако је племе зетско имало вшпе жупанија, у којпма су владали жупани, а сви жупани признавали су једног између себе за најстаријега жуиана. Тако исто я Хумљанп, Рашани, и остали. Ову своју власт велики жупани су увећавали, а впзантпјскп император Василпје Македонац 871. утврдп је, да је стална п законита, а велики жупани о пет, за то, потпуно прпзнаду врховну власт цмторову. Кад им та] велики жупан није био у во.ъи, жупани су радпли да га збаде и да другог изберу ; али велики жупан није се нокоравао то] одлуди, него ]е одмах тражио помоћи у свога заштптника и „покровителя“ императора виз анти] ског, силом се повраћао, силом се и одржавао на престолу. Потомдп Мутпмировп долазили су на српскп престо или помоћу Блгара или помоћу Впзантијнада. Кад је велпкожупанска и кнежевска власт ојачала, онда су жупани постали чиновниди великог жупана, кнеза или краља. Ојачањем велико-жупанске, кнежевске пли краљевске власти, ослабљена ]е власт појединих жупана; али, услед тога, могле су бити створене државиде: Србпја, Зета, Хум, Травунија (само ]е Неретва ос тал а уређена по првобитном начину). Кад ]е у којој од ових државица био владар човек увиђаван, енергичан и мудар, он ]е покушавао