Topola

42

već izmamih mnogo od naših čuvara. Znam, da njeka tudja, bogoslična žena u verige sputi taj krvavi zakon. Čisto srce, tamjan i molitve vruće prikazuje višnjim žrtvom na oltaru. Sve opsiplje hvalom tu dobrinju svetu, od podr'jetla, vele, da je Amazonka, a nezgodi veljoj da izmače b ; jegom. Orest. Kô da joj je sv'jetlo potamnilo carstvo, jer je zlikov blizo, koga teška kletva progoni i skriva, kao noćca crna. Žedj pobožna krvi razdrješuje uzle običaju drevnom, da nam propast spremi divlja narav kralja o glavi nam radi, od njegova gnjeva ne spase nas žena. Pilad. Blago nama, da je uprav žena tudjer, jer se duh privikne i najboljeg muža okrutnosti tako, da napokon stvori od onoga zakon, šta j’ mrzio prije; s navadom okruti i prom’jeni narav, a žena je stalno vjerna onoj ćuti, koju udomaći jedan put u grudim : u vjeru se njenu pouzdati možeš, ii ti sreća sjala, ii nezgoda zjala. Gle! eto je; muči. Pusti nas na samu. Odmah joj imena naših kazat ne ću, nit povjerit naše bez obzira sudbe ; ti odlazi sada, a ja ću te naći prvo, neg će ona sastati se s tobom.