Topola

помажућп у ратовима. 3’ Србпјп бејаху две партије: једна је хтела да примп понуду Бајазитову и измирп се с Турцима, а друга да продужп рат, наслањајући се поглавпто на Угарску. На челу прве партије стајаху кнегпња ЗГп.шца, њенп синовп и патријарах (црква), а представнпк друге без сумње бејаше Вук Бранковпћ, јер кога би пре могао мислитп Костантин под онима, који су се одвојилп, а били пре »засебни делови 11 , ако не Вука? А да се он хтео наслонитп на запад, видп се доста јасно из дубровачке повеље од 9. Маја 1390 године. У тој повељп Дубровчанп се заклињу Вуку, Мари п сииовима, да ће примити оставу, колико им је драго, п да је може узети, кад год му Је во.ва, „Ако би дошло време, говоре Дубровчани, што не дај боже, те не узмогне гоеподин Вук држати земљу српску, него га изагнају Угри или Турци, плп другп тко: ми да примимо господина Вука и госпођу Мару п њихову децу и њихову рнзницу у наш град“ . . . ,;Ако бп заискали њпх илп њихово имање Угри, Турцп пли други ко, да пх не дамо никоме на свету, па ма добпли за њпх цео свет; ну ако ли бисмо били толико притешњенп, да не бисмо могли учинити да смо слободни мп и они с на.ма, ами да "Отпратимо господина Вука и госпођу Мару и њпхову децу и њпхово имање и ко с њима буде, куда рече господин Вук 57 «. У исто време „по извољењу и милости владике Спаса Христа, господин Вук обећа се и даде веру господску (владалачку реч) да буде срдачни пријатељ дуопштини у свако време«, и потврди им пређашње повластице s *. БајазитовоЈ силп не могаше се нико одупрети. 13 91 годпне постаде његов вазал воЈвода влашки Мирча. Том приликом Турпп продру у Срем, али их код Манђелоса

s '. Моп. Bегћ. 21 б —2l6

58 - Моп. Bегћ. 231

23

ВУ К Б Р А Н К О Вll Ћ