Topola

разбп Јован Моровићки 59 . 6. Јануара, ове године, настанпше се Турци у Окопљу 60 и почеше нападати (у пролеће) одатле на север и запад. Негде у јесен ове године продреше до Драча и Зете, где у једноме боју заробе и самог господара зетског ЂурШ СрацимировиКа. На североисточном крају Србије заузму Голубац и пођу к ушћу Мораве, куда се крене мацарски краљ Жигмундо, али се Турцп повуку а Маџарп уђу у Бранпчево, допру пленећи до Ждрела кроз долину Млаве, па се онда врате 61 . Нпје дакле чудо, што се п Вук покорио Бајазиту, као што се јасно види из повеље коју пздаде Хиландару 21. Нов. 1392. У тој повељи говори »по извољењу и милости владике мојега, слаткога мн Спаса Христа, и по неисказаном његову човекољубљу, ја слуга мојем владици Хрпсту, Вук г спн севастократора Бранка, унук војводе Младена, ппшем да Је на знање свакоме човеку, како утврдих мир с Турцима, и иодвргох се великоме госиодару цару Бајазиту и сложих с њиме мир. П када сложих с њпме мир, расписах сву земљу, колико је у мојој власти, нако &емо ила&ати данак Турцима. И шада мп дође пречасни »отац« Хиландарски господин Ђерваспје, послат од светог манастира Хпландара, и положих хиландарску метохију колпко Је у мојој властп, 200 унача. П то узех на себе, да Ја то плаћам Турцима од моЈе куће, докле сам жив и доњте дајемо данак Турцима, а метохиЈа хиландарска да Је слободна од.тога данка и т. д. ПотписуЈе се: „У Христа Бога благовернп Вук Бранковпћ, господар Србима и Подунављу 62 « п ако Подунављем владаше кнегиња Мплпца п њени синови. У ово се време измирио са Бајазитом п пашеног Вуков, Ђурађ Орацимировић, и добио слободу , по што Је

59 . КаЈ. 111, 111 122.

60 . Опио. рук. Хлуд, 291 и 316

61 . КаП. 111. 126.

62 , Моп, Bегћ. 222 —22 3

24

ВУК БРАНКОВПЂ