Topola

у трбух Мурата од које ране и умре. Грци пак кажу да ппје погпнуо борећи се нпти непријатеља гонећи, него, док је још стојао у бојиом реду, некакав врло племенит повек, по пмену Милош (у 4. п. Мгр.о IV) хтедс се изложити борби, најлепшој од свнју каквих је пгда било. Ако му Лазар доиустп опо што затражи, он обећа даће наоружан отпћи Мурату као пребегалац. Мурат држећи даму као пребегалац долази, заповедп да одмах приступп и каже шта хоће. Кад Је допр’о врло блпзу царевих врата, нападпе на п,ара, који је стајао у бојном реду спреман на битку. Докопав, дакло, копље, пзврши најлепше дело што ми знамо, јер је цара Мурата убио, али је и сам ту међу непријатељима, храбро борећи се, погинуо. Ово је прича грчка о ]\lуратовој смрги, а Турци дрЈжче приповедају, то јест да је он, гонсћи непријатеље, после већ добијепе победе, од иекака Србина погпнуо« 117 . 12. Готово ово исто прпповеда Јован Дука. „По што ,је Мурат освојпо грчке областп, крене се протпв Срба, и много вароши и села до темеља сруши, а становнике у Азпју прееели. Видећи то Лазар, нскупп из целе државе војску, побпје се с тпранином. п у том боју пзгибоше врло многи од обе војске. Тада је извршено једно пово п неисказано лукаво смшпљено дело. Некп Србин, знатан племпћ, младнћ храбар и одважан, да му тада није било равпа (као што је после. и делом показао), из хрвшћанске војске усред турских редова као бегЈ нац пребегпе, и Турцп га одмах ухвате. Впчући турског цара по имену, он говораше да же.ш да га види ида му пешто каже, како би у боју победио, »јер за то сам, рече, и пребегао овамо«. И тако покажу му цара свога, а Мурат махне руком да прпђе к н>ему. Када се приближио, младић га смртпо ранн мачем . у трбух, али и сам буде исечен па комаде од Муратових

11 ' СћаЈкопсШаз, 53 54.

46

В У К БРАИКОВИЋ