Topola

је н Крајимијр, војвода хоплички, а многе друге велегдоже убијене су на том истом месту; неверници пак, који су се тога нагледали, остали су као издаЈице, као што пи Један од њих није добро нрошао ни свршио. Јер цар, по • сле неког времена, мало по мало, искупио их Је све и ааповедио посећи, рекавши им: »Вп сте вашега господара неправедно и неверно издали, могли бисте, у мојој нужди, и мени тако учииити. Тада су довели кнеза Лазара и војводу Крајимпра пред цара БаЈазита. Цар Мурат, његов отац, а и оба његова брата лежала су већ на носилима. Тада Бајазит рече Лазару; Видиш ли сад на носидима мога оца п браћу, како си смео покушати да се протнвиш оцу име?« КраЈимир проговори : »Мили кнеже, одговараЈ цару, ниЈе глава врбово стабло, да два пут нарасте«. И рече кнез Лазар цару; »Веће Је чудо, како Је твоЈ отац смео ударити на српску царевину«, па продужи даље, »да сам то знао, што сад очпма гледам, и ти би сада лежао на четвртим носилима, али зар господ бог није тако хтео због наших великих грехова; нек буде данас божЈа воља!« Тада заповеди цар, да му се одсече глава, а КраЈимир је измолио код цара, те Је подметнуо чинију под главу кнеза Лазара, да не би пала на земљу, па Је, онда, и војвода Крајимир сагнуо своју гдаву ка кнезу Лазару и рекао: »Заклео сам со данас господу богу, где буде глава кнеза Лазара, ту да буде и моЈа®, и обе главе падоше на земљу. У то доба донесе један Јаиичар и главу Милоша Кобилића, и баци Је цару пред ноге к оним двема главама, говорећи; »Ево, царе, двеју глава твоЈих наЈжешћих неприЈатеља« ! За тим су Срби, који су били ту код цара, измолили тело кнеза Ућазара, и однели га у ганастир Раваницу, где буде сахрањен, а после и за 'свеца проглашен. Цар БаЈазит. . . . подигао Је на месту, где му Је отац убијен, свод оловом покривен, на четири стуба, а оца и браћу послао је у Брусу, где буду сахра-

51

ВУК БРАНКОВИЋ