Topola

6. У половини XVI. века горе поменути Константин Мусаћ , на основу некаквога српског летописа, у родослову својега племена пише, да је »цар турскн Мурат Лазара ухватио п погубио« и да је »Милош КобиловиК (»СиШ-Iоуlсћ«), Лазарев зет по кћери Јелени, желећи оеветити његову смрт, мачем убио Мурата. али и сам погубљен био« 129 . 7. У релацији Хрвата Јована УЂубић а од 1566. године има једна узгредна белешка, да је Мурата »посекао Милош Кобилић, јуначки кнез мизијсни, или га је, као што други држе, некакав српски (»тривалски«) војник ножем пробо, да освети убиство српског кнеза Лазара, својега господара« 130 . 8. Споменути Фр. Сансовино, по што Је навео Халкондплово казпвање о косовском боју, не знам по којем писцу, наставља: »Опште је мишљење, да је, по што је Мурат победпо неиријатеља и убио Лазара, некакав Србин, слуга реченог Лазара, који је веома волео господара, продр’о до цара да с њим говори, и убио га да осветп свога господара«. Од тога је доба, вели, у турака обичај, да онога који иде да повуби цара, по двојица стражара држе за мишице 131 .

ће 1а оаза оЉотапа® од 1571 год. е том раздиком, што се ту тврди, да је се 12 угарских пдемића заверидо, да убију Мурата, па је то извршио оиај, који је нзвукао коцку (отр. 15). Овако измењену прпчу читамо у Спандуџиноиом „Ојзоогбо ЛеlГ ог!§те с!е’ Ргтсlрl Шгоћl» у Сансовиновој ШзС пшуегз. ЛеИ оп»те е1 Iтрегlо Ие' Тпгсћ!« од 158 2. отр. 158 б., с додатком, да је се у г билац Муратов звао Лазар.

129 Нор{, Сћгошџпез, 30 6.

130 Моћ. Bресl. XI. 17 0. Мало ниже (180) Љубић вели, да је био деопот Кугарске Краљевић Марко, Мизије Милош Коби.шћ, Србије Лазар и Ђурађ, Вдашке Дракул.

1)1 Рг. Вапзоуто, ОГ Апаll оуего 1е уКе, 15.

57

В УК БРАНКОВИЋ