Topola

3. Најстарији српскп летоппс у којем се издаја прпписује Вуку Вранковпћу ппсат је тек у почетку ХЛТХ века. Дотично место тога летописа, којп се сачувао у латпнском преводу, Гласи: »Годнне 6397. (1389), праведнпм судом божјим, српске вслеможе почеше често биватн песроћнп. Исте године, 1. Јануара, било Је по.мрачење сунца, а у пролеће удари на Србпју Омар Амурат, спн Орханов, и поче бптку с Лазаром, и погибе ту Амурат од српског мача, убијен од Милоша. Владао је Амурат 60 година, а после њега син Бајазит, који је почео рат с кнезом Лазаром. Војводе пак, изневернвши кнеза, побегоше, Вук БранковиК и други. Кнез Лазар видећп њихово неверство, п сам нагне бежатп, алп га ухвати један од непријатеља и зада му рану, од које.... умре 15. Јуна« 134 .

IV. Извори о КОЗОВСКОНI боју XVIII. взка.

1. У трећој илп четвртој десетини 18. века састављена Је, по народном предању н песмама, ирича о боју косовском, коЈа се нашла до сад у десет рукописа, од којих Је најстарнји од 1745. годпне. По тоЈ прпчи ударпла Је Вукова жена Мара, наречена Видослава, Милошеву жену Јелу што Јој ова рекла: »Да не зна кнез Лазар Милошево јунаштво, памет и врлине његове, не би га метао с десне стране да коња Језди«. С тога Мплош замоли Вука, да покара своју жену, и страшно му припретп, ако то не учини, додапшп: »Нека свак зна, чуЈе и впди, да нисам Лlилош НобилиК иего Оби.хиК и прави храбри детић«. Вук омрзне на ЛКиоша и почне га опадати код таста.

134 Лгкп’ га роујезп. III, стр. 16. Гл. кШ.7 3—7 4.

Дечански летогшо, који ое завршује 16 14. г. и назива Вука спроклетим”, писат је негде у XVIII. веку, као што оа јасно по језпку впдп. (Деч. Спом. 8).

60

ВУК БРАНК 0В И Ћ