Topola

како тога сокола без мреже не можете ухватитп, него брже голе сабље пред њега мећпте и штитове перне и копља оштра, еда бисте како под њим коња посекли, јер је Милош и коњ мј’ у оклопу“. Турци тако учине, раставе Милоша од коња, али се оп на копље одупре и скочп 30 лаката, други пут 40 лаката, трећи пут му се копље пребије и ухвате га, па га одведу Мурату, који пареди да се удари на Србе.

Лазар је био у цркви св, Јоваиа (Самодрежа?), кад му јавише стражари, да су Турци ударили. Лдзар постави војску у бојни ред, а неки рекоше; »Овде нема Милоша, Милана и Нвана, та три неверника одбегоше и цара на пас подигошв«. Вук рече Лазару: »Турци нас опко.шше, што не бежиш?“, а оп му одговори: »Мучи, Вуче, неће вишњи бог дати, нити ћу ја бежати, ни коњ мој а . Тада се побише две војске, али »неверни Вук издаде кнеза Лазара и у преко од њега побеже са седам хиљада (у једном рукопису »десет хиљада 8 ) добрих јунака, а кнез Лазар на коња узјаха и мач свој нзвади и сву војску црекрсти, па заусти: »Оад удрите, моји храбри српскп витезови, да крв нашу не штедпмо, да смртно тело не жалимо, да смрћу живот наш искупимо, да јунаштво наше данас покажемо на Косову, за православну веру хрпшћанску и за цркве божје и за отаџбину нашу; а ако ко но љуби милост божју и закоп православнп, нека бежп за бездушнпм и невернпм Вуком Бранковићем!“

До по дие добијали су Србп, а кад прође по дне, надвладаше Турци и Лазара ухватише и с властелом Мурату одведоше. Мурат заповеди, да се, кад издахне, одсече глава Милошу и Лазару, и да се глава Милошева сахрани до његове, а Лазарева испод његовпх ногу, а.ш, на молбу Милошеву, нареди противно. Пре смртп Лазар прекори

ВУК БРАНКОВИИ