Topola

убшле, те тако Милош остаде сам, и од многог махања мачем стаде му тећи крв из ноздара. Он је већ хтео измаћп, али, по савету неке бабе, којој је после Милош свезап зубма одгризао нос (због чега се то место после прозвало Бабин Нос), Турцп подметнуше оштре мачеве под коња, те га тако убише. Оставши без коња, Милош се одупре на копље, и скочп 30 лаката преко Турака, други пут скочи још више, а кад је хтео трећи пут да скочи, сломи му се копље, те га Турци' ухвате и одведу Мурату, којн одмах нареди, да се бој започне, да би видео на коме ће остати победа. Лазар је био на служби у Самодрежи, кад му јавите, да су Турци ударили, и поручи Милошу и осталим војводама, да уреде војску, али му јавише, да је Милош с Миланом и Иваном отишао Турцима. Овај глас заплаши све војводе, јер нису знали шта је Милош урадио с Муратом. Ну Лазар одмах појаха коња, красноречивом беседтм охрабри војску, лрекрсти је мачем и први пред свима јуриши на Турке тако силно, да је готово све Турке повратио до царева шатора. Тада Турци опазише, да је српска војска мала, укрепише се и од свуда опколише, а Вук Бранковић са свом својом силом од Босне, т. ј. 10'000 војника, одступи од Лазареве војске и заустави се ка другој страни Ситпице. Видев то Лазар, рече: »Проклет био Вук у свима својим делима и за живота и посде смрти <( , за тим се окрете војсци и рече: »Ко хоће да се одвоји од мене, нек иде за проклетим Вуком ; ја хоћу данас да умрем' за веру Христову и цркве божје, а који остану после мене, горе ће дочекати«. Лазар се са својом војском тукао тако силно, да је Оитница од л.удске и и коњске крви крвава протекла. У тој борбн погине Лазарев коњ, и док је другог узјахао, војска, мислећи да је погкнуо, поче бежати, али је он поврати. То се догодн још једном, и Лазар на силу продужаваше бој, будући

65

ВУК БРАНКОВИЋ

вук вРАиковиЋ 5