Topola

босанског војводу, сведочп још п ово, У Боснп, у селу Бранковићу (на половнни пута између Впшеграда и Рогатпце), како су ми прича.ш пријатељи из Босне, живп потуричка породица бегова Бранковпћа. То ће бптп потомци онога кнеза Вука БранковиКа, који се, 1454 године, помиње с осталпм властелима војводе Петра и кнеза Нпколе, спнова војводе Радосава Павловића 162 , којих је држава била прва на ударцу Турцпма, кад су 1463. Босну освојили, и коЈп су тада обојпца попгаули 163 . Ну бегови Бранковићи издају се за потомке косовског Вука Бранковпћа 164 , а то је само даља последнца мешања овога са војводом Вуковићем, прем да нпје искључена и та могућност, да је босански. Вук Вранковић је шн од онпх властелб, који су, кажу, пропустпли без боја Турке у Босну 1463 године, што бп, ако Је истина, бнло један узрок више да се Вук Бранковић помеша с босанскпм војводом 165 . На послетку још је п то вероватно, да је Вуку Бранковпћу пала на терет и крпвица Вука Лазаревиба, којн је заиста велпка зла с Турцима нанео својој отаџбини, и жпвот завршио у Пловдину, где и Вук Бранковић 166 .

162 Моп. Bегћ. 47 2

163 81аг. VI. 13.

164 На окоро после окупацпје Бооне п Херцеговпне донео је лОћгог” оваку анегдоту. Некп маџарскп коњпчкп мајор злурадо заппта бега Бранковића,- да-ли зна да је његов предак издао на Кооову, на што му бег одговорп : ( ,Знам, господин мајоре, ну ви заборављате да је он предводпо маџароке катане!», и тпм га одговором ућутка.

163 Да је Ђурађ Бранковић 111, који се, пре 200 годнна, дажно нздавао за потомка Вукова, знао поотојбпну његову, допста се не бн назнвао (( од Подгорице” (Гл. XXXV, 100— 102 и БХУИ. 152 1 5 3).

166 У карловачком родоолову из почетка XVI п Брапковићечу летопису из почзтка XVII века казује се, да је кнсз

86

ВУК БРАНКО ВИ Ћ