Topola

Na ono se svak poteži, Na što Ijubav sva ga vodi. 0 Dubravko, Ijepša vele Od svieh vila u Dubravi, Tebe misli moje žele, Ma se Ijubav tobom slavi. Ja tvoj slidim ukras mnogi, Za sve u gorah da imam Ladu; Ali i ovan vitorogi Za ovcom jednom ne gre u stadu, Po naravi oganj žeže, A Ijepota smamlja i travi; A brštan se grli i veže S dubom svaciem u dubravi. 1 ako niesam ja, tko ini Taj će rieti od gorana, Komu za ures tvoj jedini Ti ćeš danas bit’ podana? Satirić sam čudno pristo, Stvari u mene grabe nije, A u jezero bistro i čisto Ogledah se malo prije. U napravi ni’e moj varka, • Najljepši sam od me vrste: Zračna obličja, čela žarka, Jake kosti. puti čvrste. Dva rožčića, ki me krune, U mjesto mi su od rudeža, A po koži oštre vune Od hrabrenstva obilježja.

17