Topola

38

Sred dubrav, ma liepa, imaju stan svudi Zmije pune nalipa, z\deri, i skot vas hudi; Sred tvoga pogleda i srca sviem blaga Ljubav stan svoj gleda i milos pridraga. Dubravi ures vas prolitnje zeleni Tre sjever, hara mraz, tlači led studeni; Kakva si ti sada, takva ćeš vazda bit : Viku bo ne opada liposti rajske. cvit.

Pelinka.

Skladne su rieči toj, i zaisto velike Dubravci tvoj liepoj i slave i dike. Nu vile sadanje riečim se ne pasu; Veće u stvoru, a manje htjela bih te u glasu. Nu prie neg’ na ino ja budem s tobom doć', Kaž’ mi sve istino, ako ćeš mu pomoć, Jesi li koji dan Ijuvenom u ognju Uzdahnuo žalostan pazeći pomno njur

Miljenko.

Ako uzdah moć i glas želje-me ne objavi. Užežen da sam vas u živoj žeravi, I ako još plama ne vidje u meni, Tere ma vil’ sama, da gorim, ne scieni: Pogledaj sred čela rae srce sprženo, Od suha pepela u prahu satreno; Vidj luge, dubrave, i polja, i gore, Veće gdi eto sve u ognju mom gore. Je li ovo, reci ti, što zna lis’ i kami, Kladenče, ki uzrasti mojima suzami, Kroz romon kažuć tvoj žudjenoj moj duši, Kako te oganj moj često krat prisuši.