Topola

40

Rieči, uzdah, moljenja, zaludnieh stupaja, Pogleda, cviljenja, jauka i vaja, I k temu pristavi laživieh kletava, Od svoje Ijubavi čim biljeg on dava, Prie nego volju svu prignuti uzbude, Jagnjicu mršavu darovat’ da bude. Rad česa buduć sve laž ino i privar, Ljubavi njegove svjedok je pravi dar; I za to samomu svaka vil' vjeruje Ljubovniku onomu, koji joj daruje.

Miljenko.

Kako, jaoh, može bit’, da vlas’ dar ima tu Me vile pridobit’ ponosnu lipotu ? Eto se vas kolik po svojoj volji sam Na službu nje u vik veselo darivam.

Pelinka.

Miljenko, dar je ovi oni dar blaženi, Ki lasno cine svi vazda krat Ijuveni. Nie triebi to za nje, za tebe ti se hran', Dar cieni tvoj manje, a veće ugodan. Nu se uzdaj; er kratit’ ne ću se, hrlo poc Dubravku obratit’ na Ijubav tvoju moć’. Čiiiit ću da- blagu uživaš i milu Ljepotu pridragu, žudjenu tvu vilu.

Miljenko.

Podj’; u družbi ovi moji Svud ti uzdasi bili ognjeni, I sama se, jaoh, spomeni, Da mi u tebi život stoji. (Odu.)