Topola

44

Stojna.

Na vrat ćeš ti i ta nevjesta hoditi: K6 poče, mahnita’, nemo’ se sviditil

Zagorko.

Ja ne mljah, majko ma, da ćeš se ti smesti, Er ti ću sin doma odmjenu dovesti. Ili ćeš ili ne, poda’ se razlogu; Ovako bez žene ja stati ne mogu.

Stojna.

Mož’ derat’ samohoć za vilam obnću; Meni ga ne će doć’ nevjesta u kuću. Cudi svieh sadanjih nevjesta vrle su: Ne misle nego o njih samomu uresu, Vazda su na dvoru, a neka stan gine; Zlu mužu a goru svekrvi čas’ čine; Šestere, dedele, jeziče i sjaju, I drugo ne žele, neg da ih gledaju. Za koris prioni, a vile ne dvori; Pusto nam razgoni stado vuk po gori.

Zagorko.

Stado čuva’ i brani od vučje ti sile, Ja ću ures izbrani poć’ iskat’ me vile. Kad ište svak sebi dobar trg s Ijubavi, I meni jes’ triebi činit’, što čine svi.

Stojna.

Ah, Zagorko, s neposluha Slidi tvoju ćud zločestu; Ja ću tebi nać’ očuha Prie, neg~ meni ti ncvjcstu.