Topola

Zaman se čini sve, i liepi, i maže, Grdoća s naprave grdja se ukaže. Polje se, gora i lug ludosti tvom čudi, Tamaša, smieh i rug osta ti svieh Ijudi. Nu tako sad pleća vukući pribjena, Sudi sam, čija veća liepos je vidjena? A još bi ovi dan kako snieg od lani, Da izmedju svieh jedan pastir te ne brani. Srce te i snaga ovega odhrva Izmedju tojaga teškijeh i drva. Nu neka on huka, smijat ću ja se, i za nj Glumac sam, a Vuka poslo sam po bubanj. Na pir ćemo obadva večeras u selo, Da se igra, uživa i stoji veselo.

Skazanje treće.

Ljubdrag, starac.

Zlo se je tiskat’ bez jakosti, Tko je nekrepka, ko ja, stupa; Jedva izvukoh stare kosti, I izkopah se svih iz skupa. Ah, ka čeljad, množtvo koje Sabralo se sa svieh strana, I star, i mlad, svak došo je Na slavljenje blaga dana. Sve su vile, svi pastiri S vrstom svakom žena i Ijudi, I gorani i satiri Dotekli su oda svudi.

49