Topola

54

Divjak,

Ah, gdi je ? da ju slidim, Ijubi ma večeras ? Ja ovdi ne vidim druzijeh izvan nas. Na obranu moju bi, pastiru, ti jedan, Samomu ja tebi držan sam ovi dan.

Jeljenka.

Da, da sad izide t’ tva Ijubi, bi li ti Hlio samu nju sliedjet’, vile ine pustiti ?

Divjak,

Vile od sad, pače sjen mrzeća je meni njih, Sramotan ja i bjen danaska s vila bih. Ah, Lero Lerijane, veliki bože naš, Priko ove kad strane s vilam mene ugledaš, Na vrat me niz strmu liticu obori, Zajaz' mnom u grmu vučji glad najgori. Ah, da sad Ijubi ma izide odkuda, Ona bi bil’ sama sva moja razbluda. Pastiru, kaž’ mi tim, jeda ju gdi vidi, Da hrlo priletim sred klis Ura i hridi.

Jeljenka

Ni’e dalek, ovdi je Ijubovca sad tvoja, Ruho ovo, ke krije tebi nju, mećem ja.

Divjak.

Sto sad oči moje paze r Jeljenka ovo ma je vila, Ka, da mene ne poraze, Pastierom me obranila. A ja sdiram, a ne svlačim, Neprilične ove odjeće, I vile i njih ruha tlačim, Tebi samoj vjeran veće.