Topola

Mora, da za svoju slavu Ti se vrlo znojiš, Kad se sad već za života Za nju tol’ko bojiš!

Kod nas ima na sve kraje Najraznijih klika A svrha je tih mališa Medjusobna dika. Po pravilih tek naravnih Sve to tako ide I mrava je mnogo treba, Da ih Ijudi vide!

Poznam nekog velikana, Sto uz čašu dobra vina Viče više no što treba: Zivila nam domovina. Cuh ga često gdje sjeguran On je usred stola stao, Pa je onda sve odsutne Baš junački opsovao.