Topola

Alegorije.

Preobraženje. Tužno pj eva vitez na planini, I uzdiše u tamnoj pušćini ; Njeg’vi dvori jesu bori u zelenoj gori, '® aîî^^ l A blazina, posteljina zelena cjelina. Sokoli ga slušat ne mogaše, U dvore ga zlatne zapeljaše ; Tamo mile njemu vile rajske dadu sile, On se stane, sviet se gane, rodu zora svane. Ljudevit Gaj.

Putnik.

Bože mili, kud sam zašo ! Noć me stigla u tudjini, Ne znam puta, ne znam staze, Svuda goli kamen gaze Trudne noge po pustini!

Još noćaja niesam našo ! Sjever brije s snježnog brda, A tudjincu siromaku Još je veći mrak u mraku, Još je tvrdja zemlja tvrda!