Topola

Iz nje tek vam nauk sine, Da na svietu raja ima. Ljubav seže svako doba Sve do neba preko groba. Sada znate, to se nadam, Da u vrtu veće rajnu Brzojava znahu tajnu Majka Eva, otac Adam. AI se sgodi ne znam kada, Da je nekog profesora Univerzitetskog sbora Ljubav takla iznenada. Kako se je on zabavljô, Svome zlatu brzojavljô, Stao silno reflektira!, Tajnu silu tu studirat. Uze nešta kiseline Nek mu dade žar munjine, Uze gvoždja, tanke konce, Malen čekić, sitno zvonce, Sabi tako cieli stroj, Viknu : Eto izum moj ! Ali mi to dobro znamo ; Brzojav je ukrô samo. Bože dragi ! Kako mogoh Vama brbljat toli mnogo? Koja ludost li me spopa, Vas da učim brzojavu, Djak školnika, ruka glavu, Vas da učim zvonar popa, Vas, oj mile gospodjice,

Brzojavne doktorice! Smijte ml se, rugajte se, Da se nebo, zemlja trese, Recite mi u brk samo : Idi, mi to davno znamo ! Nu prem stojim tu kô šipak, Nešta ću vas molit ipak. Liepe crnke, mile plavke, Smilujte se spolu jakom ! Šaljite nam brzojavke Sve po jednu mladcu svakom! Ali nikad kô ministar, Diplomatski koj’ no maže ; Već vaš pogled liep i bistar Nek nam; «Ja te ljubim» kaže. Ali nikad kô na burzi, Gdje no skoče, padnu kurzi, Vaša ljubav a bez miene Nek je vazda zlatne ciene; Nikad poput novinara, Koj’ za novac sviet taj vara. Što 1’ je bilo? što 1’ se sbude? Iskreno nek srce bude. Liepe crnke, plavke naše, Ne bud’te nam Muktar-paše Čuvajte se, nismo škvorci, Bit ć’mo bome Crnogorci. Šaljite nam brza lieta U sviet divnu munjevinu, Prva viest vam budi sveta: Ljubi, vojno, domovinu ! August Setwa.

Domovina.

Zimska nojca već se šulja dolom, Sitne svieće po svem pali selu ; Sniežak prši svakom stablu golom Rad bi natkô košuljicu bielu.

Nakraj sela stoji kuća stara, Kano raka čini ti se grobna; A1 da vidiš, kako pogled vara, Ded zaviri na okanca drobna.

274