Topola

299

Odjezdio je u Berlin, Da spozna silne diplomate, I s grozom gledô gotov čin, Gdje Bismarku je njihov klub Iztrgnuo baš zdravi zub ! Amerika, taj novi pakô, Medj pismoznance primila ga, I nakon trećeg divnog ploda Izbacila ga preko praga ... A bio je i u Engleza No, tuj mu nešto jezik sveza, I ne će ništa kazat nam, Nit šalu, da baš pred Londonom Izljubio se sa Gladstonom. I konačno razmišljat stade, Da održi još svoju rieč: Povrati se u šaren Beč; Odatle dodje ravno kući, I sada medja nami buci : «Da maleni smo, šaka ljudi, »Da opore smo, tvrde ćudi, <Da odbrojeni nam su dani, «Da od nas ne će ništa bit! «Od jačeg da smo progutani, «A ipak vazda ostati će «I ovca ciela i vuk sit! «Ne mutimo im bistru česmu, -Na vrutku što ju slastno piju; «Već pjevajmo si staru pjesmu: «Poljubimo ih, kad nas biju! «Ta davaju nam sve, što treba, «Od soli pa do kore hljeba! «Mi tek smo s njimi sve i sva, «A bez njih prazna ništica!»