Topola

33

Tamo jur svi puci hrle, Za da sebi mjesto osvoje, Svi se bratski tamo grle, Izgledaju sine tvoje : «Još ih nema?» • ««Nema, jao!»» Duboko si rode pao ! Pao baš jesi naopako, A1 si pao sam po sebi, Nu svedj nisi pao još tako, Da se podic mogô ne bi, listaj samo u taj čas, Napried !• sliedi vieka glas ! Vrieme u vječno more teži, Niti koga ono čeka, A tko uprav s njim ne bježi, Stic’ ga ne će do viek vieka; Zato napried ! s njim u bieg, Put ti kaže Slave stieg ! Mirko Bogović.

Ženam našim.

Slušajte me i vi, žene krasne, Kćeri mile naše domovine, Bog daj, bila moja rieč od hasne, A ne glas, koj’ sred pustoši gine ! Mi bi rado složno postupati, A1 nij’ bez vas, vjerujte, moguće, Vi morate ruke nama dati, Pa će biti, što je nemoguće. Ne može se dom naš proslaviti, Dokle tudje kod nas još uztraje, Valja dakle vama ostaviti ; Tudji jezik, tudje običaje. 1.1

Jer tudjinstvo gdje god kad nadvlada, Tam’ i srce tudje, jao, ostaje, Utrne se sva u rodu nada, I hram njegov tudji plien postaje. Da to drugče bude, vi nastojte, To zavisi od vas; čedo prima Od vas žica pravac, a ne dvojte, Da rieč majke jaki korien ima ! Ogrlite dakle, što je vaše, Na života put što Bog vam poda! Da budete jasne zviezde naše, I najljepša dika našeg roda. . Mirko Bogović.

Hrvatska Antologija.