Topola

34

Zora puca.

Ponoć prodje — što me budi U to doba iz sna moga? Zice same zaigrale Na guslama djeda moga, Zaigrale iz tihana : Zora puca, bit će dana! Ponoć prodje još pokriva Mir preblagi dol i goru, Ali lagan vjetrić šapće Od iztoka k sinjem moru, Šapće sladko iz tihana : Zora puca, bit će dana !

Ponoć prodje uspavana Leži morska okolica; Probudjena ali jedna Od iztoka leti ptica, Pjeva sladko iz tihana: Zora puca, bit će dana ! Ponoć prodje još u tmini Nebo, zemlja jest i voda, Ali sie va od iztoka Sjajna vila slavskog roda, Glasi amo iz tihana: Zora puca, bit će dana !

Zora puca, bit će dana ! Okreni se k zlatnom vedru, Slavna zemljo dalmatinska : Evo Zore u tvom njedru, Da odkrije zakopana Tvoja blaga evo dana ! Petar Preradović.

Pet čaša.

Tvojih loza, domovino, Tvoji sinci piju vino: Tvojoj žrtvi krvca naša, Tvojoj sreći prva čaša! Druga čaša, braćo, sada Slavnijem nam mrtvim spada, Da oživi duh njihovi I u nas se da ponovi.

Treća čaša svim živućim, Koji uviek srcem vrućim Za dom i za narod rade Da dug život Bog im dade ! A četvrta onoj braći, Koju vid i razum kraći Stranputice basat čini Da se vrate k domovini.

Peta čaša svaki svomu, Sto na srcu leži komu Bila ljuba, bilo zlato Od Boga mu budi dato ! Petar Preradović.