Topola

А са стране брда зшрисава, А овде се поток пошадио, Да нам пута мдадпм препречио, Преко њега скачемо лаганп. Д ево нас на другојзи страни. А одавде све још убавије; Како само додина се впје, Како гора подигда се густа, А по горп све та дипа пуста, Лппа двета, цветпћп мпрпшу, А уз мирпс ветрићп уздпшу, А уз ветрпћ косп покдпкују, Уз косове браћа подвикују: »Ао, данде, ада сп ми бео! Па потрчп бистроме извору, Па дохватп ту дипову кору, Па се напи хдађане водице, Па убрзај дагане ножпце, Удрп гором, по стењу се верп, Па јагоде, па цветпће бери. Ц: Боже мп.ш, да д’ веће мпдпне, Нег’ са пушком одат’ по пданине. Да ди има што на свету сдађе, Но уморан сестп у захдађе. У захлађе крај какога вреда, Ту отртп тешкп зној са чеда, Латити се беле логачпце, Прпсмочптп каке печенпде, Повратпти срце гдадно, трудно, Воде хладне нанојпти жудно, Воду ппјеш а вредо жубори, А сдавујп свуд поју по горп, А над тобом липа мпрпсава, А крај тебе цветпћп п трава!...

108

ЗАГОРКИЊА