Topola

Где здравн иду за уживаве, ту бол.ескици иду за здравље. Па коме буде до весеља и песме, он певж п весељп се. Ко још нпје на растанку с овим бе.иш светом; ко Ге још да „гледа ово сунде јарко“, спуша грома и сдуша олују, и иуди се ономе сиавују“; ко се прпвољева „царству земаљскоме“; коме још нису дани избројанн: тај може из свег срца и свом душом својом забиагодарити ономе којп сатвори све ово,. овако: Хвада, Боже, на дар овж, 0 номози, бдагосдовн! Да мж како с права пута Душа мдада не залута! Но ко се наљутио на овај свет; коме је „боиоваве око попил.о“; чпјег је „живота вир на увиру“; ко бира, или мора да избере оно друго, „небесш царство“; он опет у горп впди и показује ово: На гранама листова ту пуно, Дуб изнутра са свиме иструн’о; Адо, брате, ето мога здравља! 0, не веруј моме свежем лицу, Што иструну то се не понавља. Гледај, брате, моју судбиниду!.. Дисје жути веће по дрвећу, Джсје жуто веће доле пада, Зеленога ја никада Видет’ нећу. Глава клону, лпце потавнело, Боловање око ми лоппло, Рука ломна, тедо измождено, А кледа ми слабачко колено; Дође доба да идем у гроба.

111

ШУМЕ П ЗДРАВЉК