Topola

Красно лд те вишњи удесно! Само, само још да мрети није, Ал’ већ нека, кад инако није, * Ој за гором, за зеленом Нешто јасно подврискује, Баш к’о грло ђевојанко. Оде момие да обпђе, Ал’ ђевојче савезано, Танком жпцом пбришимом, Пак се молп младу момку: »Одрешп ме млад јуначе! »Ја ћу теби сеја бити.« Момче њојзи одговара: »Жмам сеју и код куће.« »Одрешн ме млад јуначе, >Ја ћу теби снаха битп!« Момче њојзн опет вели; »Пмам снаху п код куће.« »Одреши ме млад јуначе, »Ја ћу тебп љуба бити!« Онда момче њу пољубп, Пољуби је, одреши је, Одведе је бјелу двору, И ко буде у горп п шумп, па дође време да остави ово „сел.o, у коме је све веседо“, он се с шше овако прашта: Зботом горе, места моја слатка, Пуна дппа п дебела латка, Пуна тпца, пуна јагодида! Збогом доле, збогом мирпсаве, Пуне оне љубиде убаве! Збогом и ви по њима изворп, Веља сластп када жеђца морп.... Збогом остај, ао рајска слико!...

110

ЗАГОРКПЉА