Topola

бирај п сецп све боље и боље. Хоће ко да плете кош за жпто ит. д. хоће да направп кокошар; у последње доба, кад се шума проредпда, п већ је нестадо, хоће п кошаре, зграде, па п саме куће, да пдету од прућа: онда опет хајд’ у пруће. П за шта му не треба то веседо пруће?!... Хоће се, п треба „којапара": онда, „кад нема дрва“, удрп у пруће; насеку се по пуна кола, па хајд’ у „наршију“, а ,чарпшлпје“, за мадену дену, дабогме да му нађу употребе, за кош, за какав кпнескп зпд, плп опет за тако штогод. 1 ) Што је куга, гушобоља, кака редња п морпја за децу људску; што је Продова заповест за м.таденде витлејемске, п Фараонова за „новорођене пзрапљске, е то је ово наше сплно семење прућа за шуму п гору. Но нп то нпје све. Свакп козар, па п по некп овмар, има п летп, п у свако доба годпне, своје ,спкнрне,“ па, где дође, где пане, где стане, он почне да сене, „тек да ннје докон.“ Понајбољп п највпшп грм згрува се на земљу, само зато, ,да пукне као топ“, идн ,да довабп козе“, (јер оне дотрче кад чују крпат),

] ) Мој отац одсече п утропш сваке годпне иреко хиљадџ ирута. У моне селу пма впше кућа п домаћпна, којп впше од њега посеку. Да кажемо свакп одсече и утрошп еамо хи.гаду прута. У свем селу пма око 100 кућа. То дело село одсече годшпње за најредовнпје потребе у најмању руку 100.000 прута. Да кажемо, да евака кућа одсече годпшње, не хпљаду, но само сто прута. У свем округу има преко 13.000 пор. глава, а око 10.000 кућа. Цео округ одсече сваке године у најмању руку 1,000.000. Жилион ирута! То је двадеоет хпљада снопова а то је две, три хиљаде кола ируКа! Дела Србпја онда одсече 21 X 1,000.000 = 21,000.000 плп око педесет хпљада кола прућа! То је пепојмљпва колпчпна!. II сваке годпне пде по толпка!....

136

ЗАГОРКиЊА