Topola

се цеда шума пзукршта све санпм путовима, особпто зпмн кад се дрва вуку. II ето, тако смо ми сатрдп своју гору; п тако је п дан дањп, сатнремо п сводпмо на мањак п све и све впше ,поражавајући“ п „застрашавајућн" погдед. И што се год више деле п раскидају задруге, те је впше кућа п особпна, те се впже п стока раздваја на мање гомпдице (без чобана пли с децом чобанима) те п заграда впше треба; п што нас опет усдед овога п још другога које чега, већа оскудпца снадазп, то ћемо све впше прпбегаватп горп као најбржем п најб.гпжем новчаном извору, п тпм ћемо је још више упропашћавати п од сад, п најзад, затрти сасвпм. И кад нас онда стане давитп гдад п спротпња, бодест п беда, п свакојака невоља мп се онда чудпмо. зашто и од куд ? II тражпмо узрока по небу, а он ево' га на земљи; тражпмо га у другога, а он рво га у нама самима! Ми смо згрешилп. У нама је грех. Жи смо грешнп

XVIII Спас

Кад се коаа покотр.Ђају нпз брдо, она јуре све брже. И, што даље, то пх је све теже зауставптп. Чувајте здравље! Јер, лакше је чувати здравље,. него лечити болест. А кад се оно већ једном нзгуби, кад се те.lo разболи, онда бодест иде све брже п све

138

3ЛГОР К И Њ А