Topola

На нама је дакле дужност; да подижемо шуме, ако хоћемо да се сиасемо од оневидне и извесне пропастп Није добар народ, који воли да седп и иного да говорп, но да ради. Благословени су радниди н рад! А проклетп нека су блебетљнвци, разметала, хвалдије и лењштпне На посао, браћ.о мила, на пут благословен и спасоносан! А прокунпмо, леност, немар и нерад, те лоше особпне непросвећенога човека и непросвећенога народа.... Као што је Бог уредио, да на врх тела новечјега, на главп, буде коса, покривало главе, тако н врх свакога брда, сваког узвишења на земљи, ваља даје покрпвен густом гором, шумом; и што гушћдм то боље. И као што је ћелав човек ружан, и пзложен опасности од сунца и хладноће, псто тако је ружно и изложено сунцу п жези н брдо, које пема горе на себи. А благо брду које пма своју косу! Оно личи на девојку с вилпнском косом ! Коса га кити; она му вуче облаке; она му задржава воду, те не јури и не носн му земљу и не претрпава низине; но је задржава и спушта у своје подруме, те ће је одатле изливати полако на све стране и појитп све жедно, п биље п животиње, и људе. За то да запамтимо: Где год виджмо вис ина њему шуму, не дирајмо у њу колико у светињу. А где је нема, пустимо је нек расте. А акб нс може сама помогнимо јој ми, иосадимо је или иосејмо је одмах.

141

СП А С