Topola

ради, а Турци га пусте. Он се онда мућне у лут, па ухватд шншњаву кроз гору, а Турцп превичи: овамо бре, овамо бре! па не могнп у луг за њпм с коњпма, а не смедни нп пушком да не узбуне војску (.гогор), те тп се тако мој Радојко отме од Турака и побегпе. Ми га бесмо већ п прежа.тп.гп, п код куће му се не надаху више, као он у јутру ете тп га к нама! Ка’ да нас сунце огреја! Пос.ге покојнп Радојко ухвати ппзму на Турке п не дађаше пм проћ'. Но бп ухватпо бусију на Дпмпр-Калпјп п.гп на Грабаку. па не дађаше копкоџа вепнкој војскп проћ'. Но бп опа,lио пушком те убпо једнога ја двојицу; а Турцп премпсде да нх пма пуно, кад смеју кндпсат’ на оводпку војску, па се врну п побегну.... Но даде Бог, те пм не бп за млого. Но покојнн Књаз Мпдош начпнп некако с царем те одоше, у неврат, да Бог да!.... Е, посде нп, Бога мп, доста дакну. Не бојасмо се већ впше љпне спде, но свак паде на свој рађ, те п мп један у терзн.гак, један у качардук, један за стоку, један код куће, са женама п децом: па ма.го посде престпгоше п дечпца, те се начпнп повелика задруга, п мн се заимадосмо ка’ најсрећнеј. II Бога мп нам почеше завпдет’ мдогп. Па потеже село депо те мене окмети; те тп ја две годпне неке по кместу н по ђаводсту. А Идија (старијн брат) превпчи: ,А, он кмет, у првем људпма, он у Жупн;