Topola

24

нама? Кмет, Апђедко. И ако бп во.хео овамо са својпма, за својом совром, он немаде куд, но оде. Даље он сам прпма овако: „ Поседамо, велн, депо; почемо да ручамо п да се разговарамо. Ја онако ка’ свема људима; а онп нешто оћуткују. Ја реко’ богме : нешто, зар, не бегенпшу мој разговор, па п ја у један вакат ућута’, да впдпм шта ће онп. Почемо да ћутпмо. Тако ппмо ракпју па почемо п впно. Пи ја, па наздрави попу. Поп узе чашу па даде слугп да му је опере па да,му наспе. Ја мнслим, Бога мп несам видео, ла сам је упрљао јал’ пзмастпо. Ншпта; бн то тако један пут, тако другп пут Кад гођ ја ппјем, он опере чашу за мном, па наспе да пше! А ја већ навлаш пазпм да не упрљам. Па кад впдо', да се он не чпстуннчп, но сплп, а мене не кабулп, мене се преврну нешто у трбу, сав уздпвља’ од муке, па ђппп (прекрстпм се): Бог да поможе! Пас бпо ако Анђелко више с вама кору ’леба окуспо! Зар сам ја иоган, 'намбнп вп, те да перете чашу за мном кад ја ппјем!“... „Стој, Ђеле, стој! нпје, но “ Аја; не оста Ђеле њпма впше! Но се дпгне те отпде у своју совру, онако љутит.... Цео сабор впде шта бп. Анђелко поприча све. Свп се чуде; свп одобравају Анђелку, а осуђују попа, алп не могу да се начуде, како Анђелко смсдс тако да урадп!... Кад се Анђелко мало утишао, лрпчаше овако;