Topola

„Несам, брацтами; тако га јеБогдао:“ „Каки Бог, рђо стара; што лажеш ? Зар не впдпш како је впно?!“ показујуКи на оне друге... „Да Бог да, КО.ТИКО га ја градпо п грдио, то.тпко тебе Бог здравље дао!“ одговори му Ажђелко врло љутито, п на томе се раЗпшлп. Дође п подне, и сви иродадоше вино, а Анђелко не. Он умолп једнога комшију да остане код внна, а он узме пуну чутуру п дође Јовпном газдп проФесору Веселпћу, којп беше на ручку. По ручку, пошто се већ наппо свога впна, проФесор Веселпћ узе да окуси мало п овога пз чутуре. Чнм је окуспо, рекао је: охохо! А кад је другп пут мало слободнпје и повпше повукао, само учпнп; „м, м!‘ па наставп: „ А од куд тп, болан чнко, ово впно?“ „Пз Жупе, господпне.“ „А зар у вашој Жупп роди овако вино!“ Тако, господпне, брацта ми! одговорп Анђелко, пне знајућп управо да се впно допада господпну. „А пмаш лн још овога внна?“ „Пмам, господине, хвала Богу доста. Дао је Бог, те је ове годпне Жупа добро родпла: нашао сам око 50—60 товара...“ „Ама имаш лп овде, болан чпко, то те ја питам?“ Онда му он пспрпча, како је донео „мајно“ да прода, те да Јовп оставп коју пару, п беду, која га је снашла с оннм неуљудним купцем. „Па јесп лп продао?“ „Нпсам, господпне; неће га нпко; оста мп код једнога кон-