Topola

поче да командује као обпчно, а он се стутуљио; седп, ћути п гпеда. За неко.тик.о секунада фотограФ сподбп стакпо, оде у мрачну собицу, прелн га водом п пзнесе овамо. Мп г.тедамо п.гочу и да прснемо у смех. Пог.теда п он па се насмеја п рече: Ене белаја, де ме турпше на беду! Кад дођем с гранпце, с.гикар мп пзнесе један једини комад, п рече: Пзвпнлте господине! Трп-четирп пута смо правпдп по туце, па све продалп. Око 40 комада продалп' смо само преко! Што то ?! Тако; допада се људима то одело, пта простота, тај тип српскога сељака. Па поласку пз Београда рече: Шта га чуда вндо’, да могу све да утувим, па да знам одпекуд мало писме, ја бп’ могао тамо у нашем вилаету да излегнем некаки кочкоџа велпки чиновник И, ето, сад знате ко је то. * У зиму 1888 године добијем од куће тужан глас: Отац ти је умр’о Бог да те прости, добри мој родитељу!