Topola
А Марпја прнчаше: Турили пред свакога, тако, по два танпра, по један ножпћ, внљушку и ложицу; па не једу сви, ка ово јш, из, једне каленице, но свак за себе сипа у они танир пред собом, па одатле.... Па она једа несрећна — да те Бог санува! Све неслано, бљутаво, отужно, незалучено, незапапричено, незачпњено да тп се згади!.. Е, иа чини ми се да би ми ттогод слађе било, само да беше Јова сео с нама и он да руча! Но ми ручамо, аон служи: а мене срце заболи кад погледнем, да су и она деца старпја од њега 0 једноме распусту дође јој Јова кућп. 0, њене радостн! Те дворбе и мндости око њега, и тога поноса с њим нигде није бидо ! Но Јова, готово мадо да здоупотреби љубав и мидошту мајчину. Дошдо време да иде у шкоду, а он се не спрема. Виче она: море, дете, спремај се за раније; знаш, кад дође онн дан, не знаш шта ћеш пре. Јова опет надази све неке друге посдове, а не спрема се. На посдетку, добра мајка уме да буде и мадо строга, па веди: Јеси чуо ти! Немо ти сад, туц овамо, туц онамо; но се ти спремај! Немб ти сад, докон, да шидивориш овамо ’намо, па посде пут те у Крагујевац, па отуда врц врц мрчљавину:
37