Topola

На тол путу су се и први пут возшш на агеиезниди. Онај исти Станојло, кога је он некада на коњу водно с Јовом у Крагујевац у гимназпју. сад је као доктор медедпне вега водпо у Београд же.гезнидом.... Би.ти су у Београду; возили се на „интову"; умешади се у „велике људе а ; впдели какп је адет у варошана п господе; добп.гп трећу и пос.гедњу снаху п нове пријатеље дочекали п последњу своју радост н враћају се, срећни п блаженп, кући својој. Пред подазак зовну Марпја свога Јову на поље: Јово, гпде, ја ништа снахн нпсам донеда; нисам знада шта ћу. Но шта бп’ јој куппда? Кад јој је он казао да не треба нншта, да она пма свега, а она ће рећп: Па како ћу баш без ништа ? Чпм ће она да се по’вади, пим је даровада мајка твоја? Па, баш ако водшп, мајо, ти, боље, купп јој нешто у кућу? Е, па то. Но, шта би ка бидо најбоље, ти знага? Јова поче да се мисди н да јој казује. Ја тп ништа не знам, гиде; нптп ти умем куппт'. Но еве ти ово, па купи што знаш! (Извадн дукат). Ово је оно што сн мп ти дао кад си додазио зимус....

40