Topola

кедар, кнпарис, мнрта, сандаљ, димет, мастика, едастика, тонка, бензое, гвоздено дрво, арапска багрена, кестење, тиса, пт. д. Ово је јужно дрвеће. Ево домаћег, питомог дрвеЕа: јабтка, крушка, трешња, шљива, кајсија (зерделлја), бресква (шепте.шја), дуња, мушмуда, орах, бадем, димун, поморанџа, дуд. смоква, масшна, хлебно дрво, нар (гранат), рошчпћ, орашчић, каФа, какао, ппзанг, боабаб и т. д. Род њин једемо п зовемо га воће; па за то п дрвеће зовемо во&ке. Ово, којега нема у нас, расте на југу, за то се зове јужно воКе. Све је ово пнтомо од онда, од како га је човек прппитомпо. Пре човека н оно је бидо дпвље, шумско, као н оно у оној првој гомшш, како га и данас пуно мма. Да направпмо још једну гомплу. Пз обе ове гоми.ге да пздвојпмо оно што нпје баш право дрвеће, а.lи је опет дрвље, п да га (по В. Мар.) назовемо шибље: леска, дрен, паздрен, гдог, трн, зова, кнсе.то дрво, витпна, впнова доза, зеденпка, боровнпда, јоргован, пасјаковпна, дпвљп јасмпн, ружа, куппна, мадпна, огроз, рузмаран, шпмшпр, зановет, месдичпца, рујевнна, теј (чај) бпбер пт. д. П овде је нешто дивље, нешто иитомо, нешто нашс, нешто јужно. Све ово расте мање впше једно с другим, заједно, на једном месту: у гори, у шуми, у планини, у лугу. у гају, у шибу, у гргитаку, у забрану и воКпмку. Да објаснпмо ове појмове: ,шума“, „гора“, ,пдашша“, ,дуг“, ,гај“, г шиб“. ,грштак“, ,забран“, н ,воћњак “.

ЗАГОРКИЊА