Topola

вернијега друга, што му поче .посртати п сузе ронихп*. п тада она к.lппе с Урвпне планине: »Побратиле, Ераљевићу Марко! »Знадеш, брате, што ти коњ посрће? »Жадл шарац тебе господара, »Јер ћете се скоро растанути.« II он неће п не треба да умре негде на другоме месту, но му вила кажо: »Када будеш вису на пданини, »Погдедаћеш с десна на дијево »Опазићеш двпје танке једе, »Сву су гору висои надвислде, »Зеленијем дпстозг запинпде, »Међу њпма бунар вода хдадна.« II ту ће Марко да умре... Па н>ему се ни гроб не зна. Он нпје умр’о. Он је само заспао, па ће се пробуднти. По где? У гробљу? У пољу? У селу? Не. Опет негде код своје посестрпме, у њеном крплу, у њеној кућп, у горп, у шумн! Але п аждаје, змајевп п бауцп, и све спле п ■ страшила, пзлазе пз горе, н станују у горп п шуми. Кад је дошло тужно српско Косово; кад је пропало српско царство; кад је Србнн све пзгубно: кад је Турчпн све притиснуо; кад је на црквп оџа рпкао; кад је Србпн .проппштао у оковпма тешкимп на кољу: онда се он „збежа у врлетне стене“, п ■одметну гори у хајдуке. Пз ове своје нове куће; из •овог свог новог села; пз ове своје тврдиње, шашџк трада; удари на душманпна свога; отера крвнпка; курталпса се злотвора п крвоппја; отресе се наспља: створн своју слободицу, своју златну слободу; растера

56

ЗАГОРКИЉА