Topola

Плахп ветре, Што дохватп т}рско море, Ла о сриске разби горе!.... Ој. Поцерче, ој Мидошу, Наж соколе, славо мила, А на сдаву Турком дошу, Јер пм сдомп пуста крпла, Срушп Дрпну у дубину, Ону страшну орлупшну; Вп, звездпце нашег неба, Што спјасте како треба.... Хајдук-Вељко зна љубитп, А 1’ п Турке дпвно бптп, Хајдук-Вељко љутп вуја, Тгрдп стадо јагањада, Хајдук Вељко ка одуја Кад у јесен из кданаца Свати дпшће по тој гори, Па обори, Кршн грање, па сплена Чупа раста из корена; Сене Вељко и натпче, Гонп, стпже, што измпне, Сече аге посред паса, »Алах, адах!« оде с гласа. Дозш коње и јунаке, Чпнп јаде свакојаке. Кушља тлачи, сабља сева, Клпкће Вељко, Туре зева, 0 тле чалма, о тле глава, Ал’ под небо српска слава!

Српскн народ п данас памтн п пева свога старога јунака хајдука Старпну Новака, п мпло му је да чује како се он сам хвалн;

60

3АГОР К ц Њ А