Topola

126

■лом. По себи се разуме, да је овакав поступак освојио срца побеђених, впше но н јунаштво победпоца војске непријатељске. У боју код Незбија испадне за руком војводи Фер■факсу да дочепа заставу од непријатељског заставнпка, кога је оборпо био. То учинив он ју преда једном простом војнику пза себе на чување, а сам оде даље. Алп војник нпје могао да трпи, а да се не похвали пред својим камарадима: „како је он главом тај јунак којп је заставу од непријатеља задобпо“. Хвала допре до ушију и самога Ферфакса: -али он, уместо да се лично истакне и своју заслугу доказује, само је рекао; „нека га нека се хвалп, кад га је толпко мило, а мени је ово што пмам довољно". Исто тако п Доглас у битци код Банокберна, видев свога такмаца Рандолфа опасно притешњена од непријатеља, појури у помоћ; алп, кац опази ла је Рапдолф ппак успео да се одбрани. и не пријатеља потисне, он пзда наредбу да се •стане —рекав; „доцнеје да им помогнемо, а није право да њихову победу и ми делимо, правећи се као да смо а ми ту били“. Поступак Лапласов у једној сличној прилпци, п ако на са свим другом пол>у, нпје мањег спомена достојап. Млади философ Бијо читао је пред француском Академијом Наука један свој покушај о „Јвдначинама мешовитих диференцијала" . Кад је свршио, сакупљенп научници честитали су му на ■ ор uljUH алноме раду. Монж је нарочито био усхпћен,а и Лаплас је похвалпо јасноћу његова доказивања позвав га у псто време п кући