Topola

155

може рећи да је такав жпвот свакога од нас, и да је он махом огледало нас самих. Ако хоћемо да смо на миру са светом, п да задобијемо његово погатовање, онда морамо пазпти и на његову личну страну. Сваки чпвек има по нешто свога и особитога у понашању и у карактеру, као што има у цртама лица и састава; с тога ваља имати стрпљења са људима, ако хоћемо да п онп пмају стрпљења са нама. Ми можемо и не бити. свесни својих особености, али оне нпак за то постоје. У јужној Америци налазп се једно село где су гушњаци у људи тако чести, да, бити без велике гуше, сматра се као наказа. Једнога дана неко друштво Енглеза проћиће тим селом, кад ал грдна гомпла изађе да им се наруга, вичући: „гле ови људп —немају гуше“! Многи ће мислити, да другп свет о њима и њпховим особинама зло мисли. Међу тим, често he се десити, да све зле претпоставке тога света о нама постоје једино у нашој гла ви. Те, ако iom и уобразимо себи да се томе ваља зловољно одупрети, приликаје, да ћемо тада тек створити оно стање и расположење које нас је вређало. Велики п добри фплософ Фараде даоје. као плод богатог искуства, један красан савет, пун практичне мудростп, у писму своме пријатељу професору Тиндалу : „дозволите ми, рећи he он, као стар човек који у овим годинама ваља да је стекао довољна искуства, да признам: да сам у младости зло схваћао намере многих људи. и да сам дошао^