Topola

156

до закључка, да је најозбиљније мерило истине: правити се невегат кад нешто личи на увреду, а брзи гостоприман кадлепо осећање из туђих речи веје. Јер, баш да узмемо да нам је ко год и противан, извесно је, даћемо га пре победити ладнокрвношћу него ли пргавошћу својом“. А доиста, ако икоме, овај п овакав савет могао је корпстити чувеноме живописцу енглеском Барију, који је, за време свог бављења у Риму, долазио у тако честе сукобе еа дотичним вештацпма п дилетантима, да му је честити пријатељ н земљак његов Едмунд Берк ове топле и нежне редове напнсао: „I’еруј ми, драги Бари, да оружје с којпм се ваља боритн противу светске зловоље, јесте: умереност, стрпљење, а никако повлађпвање сопственом тренутном расположењу. Има их који мисле да су ове особине слабости својства маленога духа, алп у ствари то су веникеи племепите врлине, које служе на част нашем карактеру, као што доприносенашеммиру и задовољству".. „Свакако знај, да нема не■благодарније судбине одоне која би нам одредпла: да свој век проведемо у кавгама п парницама, у заједањима н закачкама са сваким комшијом или сувременпком. Није вајде - морамо гледати да мирно прођемо са овим светом, ако не њега ради, а оно бар, -себе ради“. Даl п само што је исти Берк много боље умео да другима такве савете даје, но да их сам практикује.... Још у већој мерп ово стојп за песника Ђернса. Нико боље није могао оценити благо владања самим со'б ом, ни речитије заступати га пред другим: