Topola

158

рока којн пашега песника Бернса оборише, било је пијанство слободно се може рећп извор свпх другпх порока. Бернс није био оно што зовемо „цијаницом“, алп је у ппћу подлегао искушељу, и тим путем понизио н наказио своју природу. „Судбина овога ђенија“ вели ирски правник Керан —■„ већ је тешка била моме срцу; али још теже мп је било дочекати да га видим, где је од своје колебе направио крчму, п где у њој пијан служи. Кад и сам уђох под тај несретни кров, он ми, пијаначки смејући се, показа ћошак у коме се славни Бернс родио. Све, све, алп оно пијано смејање не могах издржати оно ми показа слику стене о коју се песник разбио сузе ми ударише, п ја... одох плакати.“ На још већу жалост, Бернс није био сам на овом страшном путу. Од свију порока, неограничени прохтев пнћа био је онда, и сад је.најраспрострањенијн п најпопуларнији, као што је најгрозннји и најопаснији. Доиста, кад би могуће било представитп себп каквог тпранина, који бп сплом нагонпо свој народ. да купује и троши један нроизвод којп би га понизио п бруталисао, којп би саранпо мир и спокојство његових фамилија, и посејао у њему семе болестп и пре*ране смртп шта мислите какви бп се прошести ту дигли, какви митинзи држалп и демонстрације правиле? Ко би могао одолетп красноречивости наших беседника, њпховој апелати на слободу, њихову позиву протпву тако неприродног и наказног деспотизма ? Међу тим 9