Topola

па опет, нпко чешће није грешпо, ол њега, на овом пољу; нити су ичије слабости биле слабпје од његових. Тако, он нпкада није могао одрећи себи задовољство да пецне првога пријатеља, или непријатеља, на мети. Тим поводом један од његовпх животописаца велп: „да ннје претеран рачун рећп, да је за сваки десет вицова својих, Бернс створио себи стотину душмана." Али ни то нпје све. Бернс није умео ни у колико владати својим прохтевима, него имје напротив савршено пуштао узде. Ово се огледа и у његовој поезији, која је такву пакост починила моралу наше омладине, да би вредно било жртвовати и ваљане песме његове, кад би се у исто време могле уништити и поборавити неваљали му стихови. Иста се ова оцена може изрећи над Беранжеом тим „Бернеом Француске" . Беранже је био исти сјајни и опасни ђеније. Јер, док је имао исту наклон: т уживању и исту жељу за популарношћу, као и док је до самог врхунца ласкао фрапцуској сујети, онјеимагистарским пером сликао најомиљеније пороке његових земљака. Сва је прилика да су Беранжеове песме и Тјерова „Лсторија Царства “ више учиниле да поврате Наполеонову династију но икаква друга чињенипа у Фраппуској. Али, п то је још мало зло према моралној штети, коју многи од Беранжеових стихова нанеше домовима и породицама Француске; јер се у њима огледа порок и неваљалство до мере довољне да отрује и упропасти један цео народ. Најзад, један од по-

157