Topola

160

he имати куражи да живп у границама својих средстава; и сретнији ће бити онда, него кад би живео о туђем трошку Човек, међу тим, који правп дугове, напред знајућн да их не може платпти, и прави пх да би се могао одржати на некаквој висинн, у души је исто тако непоштен као и онај који вам отворено џепове истреса. Шафсбсри вели; „да је она жудња људска, да се има кешто што се не може заслужити, и буде нешто што се са пра, вом не може бити, да је та жудња, корен свега неморала." Један свештеник који је дуго година прилике имао да изучава осуђенике по апсанама ово износи као закључак свога рада: „дошао сам (вели) до убеђења да обично непоштење непотиче ни изнезнања, ни ппјанства, нп •сиротиње, ни пренасељености појединих вароши, ни искушења од окружавајућег богатства, па ни из оних многих посредних узрока о којима је често реч већ поглавито из побуде : да се dofje до богашства о што мање шруда и муке и . У осталом, људи врло често заборављају истину, да онај није сирома чија су средства мала, већ чије су жеље неограничене; као и да је сваки онај богат чији су трошкови мањи од потреба. Кад је Сокраш угледао масу луксуза са којим се једна парада у Атипп извршила, он је узвикнуо: „сад ја видим колико има ствари које не марим г мам“! „Све могу да опростим“ вели лршис „али себичност ие. Јер, и најскромније околности не пскл.учују величпну срца у питању