Topola

својине; и натсиромашпији не морају сањати о богатству, ако само имају пута и начина да удесе домаћу пм екопомију у граннцама своје привредеЛ Оно, човек може бити равнодушан према новцу из виших обзира, као на прпмер Фараде, који жртвова благо науци: али, ако ко хоће да ужпва плодове који новац купује, онда ваља и да га поштено заслужп; а не да живн о туђем трошку, као што чине они који праве дугове знајући да их не могу платити, или као она муштерија која је, на питања шта плаћа за вино које попије, одговарала: „да не зна, али да мисли да има то негде записано у књизи“! Збиља, ово „запиши, бога ти, у књигу“ упропастило је многе слабе људе, који се не могоше одупрети искушењу да узму на кредит ствари за које тренутно „не беху при новцу“ да плате. Срећа би била за многе кад би се донео закон, који би одузео кредиторима могућност, да, у извесним прплпкама учињене, зајмове могу наплатити. Јер, како стварп сада стоје, људи се такмаче у давању и нуђењу кредита, знајући, да ће, ако не другаче, а оно, судом доћи до својих пара. Одговор Сиднаја Смита на овака пуђења може многима од користи бити. По доласку његовом у један нов комшилук, местне ће новине донети белешку: како је то човек од „високих веза“. Ово учнни да му појуре сг тересовани „пријатељи“, да им буде „ ч.ријаО Али Сидни Смит умео је све њих разочаратп речма: „писмо,нисмо ми никакви велики људи.

161

КАРАКТБР