Topola

тро окрену п рсче: „Господине, лако је овоме лорду овде, или ономе лорду онде, или ма коме маркизу ове земље, хвалитп се својим патриотизмом, код прихода који пм износе хиљаде фуната стерлинга на годину, а које су они, или наследили или протекцијом од државе добили; јер онп не знају од коликог су сепскушења одбранили они људи, који пмају толнко исто дара и поноса, па можда и толико исто страсних жеља, но којп у свом веку нису знали штаје то имати свој ■сопствени шилинг". Рекав ово вели лорд BaipoH - Шеридан се заплака. И допста, јавнп мораду новчаним стварима стајао је у оно време на врло нпском ступњу. Политичко непоштење није се сматрало за грех, и вође партија нису никада оклевале да употребе државни новап на куповање себп присталица. Онп су умели бити великодушни •- али са туђом кесом и имаовином. Кад је лорд Корнвалгм био постављен за намесника Ирске, он навали на пуковника Напјера (оца осталих Напјера) да се прими контролорства војених рачуна. „Мени треба“ рећп he лорд „поштен човек, јер је то још једино што могу одбранпти од лопова око себе“. Кажу, да је лорд Чатам био први који је дао примера поштеног управљања звањем; а поштен му је био и син, онај велики Чатам. Даље, док су милијуни прелазили преко ;руку једнога Пита, он сам ништа друго нпј«

163