Topola

171

Оно, пак, што стоји на путу вршен.а дужности јесте; неодважност, лабавост и неодређеност смера. Тако, наједној страни имамо савест и познавање добра и зла ; а на другој, лењпвост. себичност, и страст за уживањем. Слаба и неизрађена воља ту ће остати обешена између ова два утицаја све док теразије на једну страну не претегну, и -ro опет, употребом вољг. Јер, ако ова] случај не наступи п пасивност остане, онда утпцај себичности или страсти преовлађује, мужаство полаже оружје, самосталност тоне, карактер пропада, и човек упушта себе до низине где постаје прост роб евојих пожуда., Дакле, брза употреба воље, према диктатима савести, а у циљу сузбијања побуда ниже природе, од битне је важностп по моралну дисциплину, и апсолутно је нужна за развијање карактера у најбољем облику. Истинаје. да треба дуго и постојано напрезање да се човек научи да добро ради, и да се злпм нагонима, прохтевима, и урођеној себичности, одупре; али, кад се једном уђе у практику вршења дужности, она после прелазп и крњ сталише се у иавику, и онда је _релативно лака. Прав и добар човек је онај који је одважном употребом слободне воље себе тако истесао да му је врлина прешла у навику,као год што је опет неваљалац онД кој-и је, не чинећи употребу од слободне воље, пустио узде свима пожудама и страстима својим, тако, да му је порок прешао у навику, Koia га је гвозденим ланцпма оковала. По-